Damjan Babić (Crvi) - "Crvi se slažu oko toga šta je muzika"

Damjan Babić (Crvi) - "Crvi se slažu oko toga šta je muzika"

Crvi su beogradski alternativni rock bend kojeg čine Damjan Babić, Ivan Skopulović, Marko Benini i Vladimir Pejković. Zanimljiva je činjenica da je nekad član benda bio i Boris Vlastelica iz Repetitora. Bend je nedavno izbacio spot za pjesmu "Lažem i kradem" koji je snimila beogradska redateljica i Damjanova supruga Mina Đukić. Mina je inače jedna od najboljih beogradskih redateljica mlađe generacije, čiji se film prvijenac, "Neposlušni", prikazivao na Sundance Film Festivalu. Crvi trenutno rade na novom albumu, a zagrebačka ih je publika imala prilike slušati 6. svibnja ove godine kao predgrupu Jacku Oblivianu. Malo smo popričali s Damjanom oko, nadolazećih koncerata u beogradskom Elektropioniru i festivalu MENT, uzora, imena, nadolazećeg albuma a i kako bi bolje predstavili ovaj kvalitetni alternativni bend koji se tek sprema pokoriti scenu.

Za početak bih rado da meni i čitateljima objasnite zašto se bend zove Crvi?
Crve sam napravio posle raspada mog prethodnog benda Kriške. Tada mi je intimna interpretacija bila – Crvi, jer kad kriške satrule, pojave se Crvi. Izneo sam taj predlog momcima i složili su se.

Posle smo se premišljali, sumnjali u ime. Nikada nisam bio zadovoljan bilo kojim nazivom vlastitog benda. Uvek mi sve zvuči glupo ili pretenciozno. I onda, vremenom, ta reč dobije neko novo značenje koje se rodi iz aure benda, i ta reč postane nešto drugo, nešto iznad značenja same reči.

Neki pišu da vam se glazbeni izričaj kreće na tragovima Repetitora i Cloud Nothingsa. Slažete li se s time ili ne? Kako biste vi opisali glazbu koju stvarate?
Mislim da nemamo veze sa zvukom Repetitora. Boris je bio član benda i on nosi takav zvuk sa sobom, pa su Crvi tada, možda, vukli u tom pravcu. Crvi su sada nešto drugo. Ne volim da pokušavam da opišem zvuk svog benda, ali uvek kažem alternativni rok.  

Koji su vaši osobni glazbeni uzori i kako oni utječu na vaš glazbeni izričaj?
Crvi se slažu oko toga šta je muzika, kako se ona pravi i šta je dobro, a šta nije. Uglavnom. Hahaha. Uvek je teško složiti se oko toga šta jeste deo izraza benda, a šta nije. Dobra umetnost je, za mene, delikatni balans između onoga što ide u kadar, i onoga što ne ide. Koji je ton, kako je artikulisan, kako je ofarban i gde mu je mesto. A što se mene tiče, svake nedelje je drugačije. Jedne nedelje bih voleo da smo kao Krempsi, a sledeće kao Enimal Kolektiv. I onda, na kraju, ne budemo ništa od svega toga. Zvučimo kao mi. Kao bend Crvi.

Odakle crpite ideje za pjesme? Kako teče taj proces stvaranja nove pjesme?
Ne znam. Meni se pesme dogode. Ne planiram ih. Ne kalkulišem. Ako imam sreće da uhvatim inspiraciju kada je osetim, nešto se dogodi i možda postane pesma. Takve stvari su mi najčistije, i to najviše volim.

Ali nekad ukradem lep akord od Eliot Smita, i izvučem pesmu odatle. Stalno kradem inspiraciju iz meni zanimljivih detalja drugih umetnika. Nekad maznem jedan stih Džefri Li Pirsa, loše ga prevedem, i ulijem u to svoje frustracije, radost ili sujetu i tako napravim pesmu. Nekad se pesma rodi sama, nekad se rvem sa njom mesecima, godinama.

Trenutno sam najzadovoljniji pesmom “Šta si to uradio?” Imao sam deo teksta, Ivan je imao dva akorda i ritmiku. Vlada je uneo aranžman, refren...i još svašta. Benini je uneo genijalan ritam u zadnjem delu pesme i rešio temu na gitari. Takve pesme su mi najuzbudljivije. Pesme koje su rezltat saradnje, lutanja, tumaranja i velike nesigurnosti. Volim i kada donesem “ready-to-go” pesmu...super je i to. Ali meni daleko manje uzbudljivo. I, u stvari, much less rewarding.

Vi niste neki početnici, već vrlo iskusni glabenici pa me zanima spremate li možda uskoro i neki album? Kada bismo ga mogli očekivati?
Album ćemo izdati u prvom mesecu sledeće godine. Snimljen je i skoro potpuno spreman. Ostalo je još samo nekoliko nedoumica.

Kako doživljavate kulturnu i glazbenu scenu u regiji? Što vam je dobro, a što biste mjenjali?
Mislim da je važno bežati od Anglo-saksonskih uticaja što je više moguće. Tražiti sebe, i što je manje moguće oslanjati se na tuđe, popularno, već viđeno. Za mene, umetnik treba duboko da uroni u sebe, a ne da teži da liči na svoje idole. Kill Your Idols, jel? Da se razumemo, ja skoro isključivo slušam stranu muziku i crpim inspiraciju odatle. Mislim da je u regionu tanka linija između mimikrije i autentičnosti. Između manirizma i zrelog stila.

Koje regionalne bendove biste izdvojili kao vama zanimljive? S kojim biste regionalnim glazbenikom rado dijelili pozornicu?
Svako ko se bavi ne-prostačkom muzikom u regionu je za mene hrabar. Skidam kapu svima koji ne podilaze ukusu većine. Kultura je kod nas u lošem stanju. I da, mislim da se o ukusu i te kako može razgovarati. Što je nešto autentičnije, meni je draže. 

Kako usklađujete privatni život i ovaj "bendovski", glazbeni život?
Kako znamo i umemo. Nekako.

Nailazite li na podršku sredine u svom radu i koliko je ona bitna?
Podrška je, meni, veoma važna. Najbolje se osećam kada je scena u dobroj formi, kada ljudi sarađuju, razmenjuju ideje, filozofije i strategije. Kada se osećam da sam deo nečega. Ali ne volim kafanu, čaršiju i salon. Volim intimu.

I za kraj, imate li uskoro u planu neke koncerte na kojima bismo vas mogli čuti? Možda u Zagrebu?
Ne znam još za Zagreb, ali sviramo Elektropionir u Beogradu 28.12, pa onda Ment u Ljubljani 3.2.2017.