Treći dan u Vintageu proletio uz Štuke
foto: Letu Štuke, credit: Roberto Pavić

Treći dan u Vintageu proletio uz Štuke

Ljubav. Romansa. Ples. Loša ventilacija. Uglavnom, pizdarije. To bi ukratko bio opis trećeg dana proslave kojom se obilježio peti rođendan sad već ustaljenog Vintagea. Na repertoaru su bili vaši i naši omiljeni Sarajlije, Letu štuke. Bilo je zabavno. Bilo je ludo. Najviše od svega, bilo je znojno. Ali koga briga?

foto: Letu Štuke, credit: Roberto Pavić

Koncert nije ni počeo, a rulja se već nagužvala u Vintageu, popila par piva za podmazati grlo i nestrpljivo iščekivala Štuke. Nakon malo kašnjenja, započele su melodije koje su neodoljivo podsjećale na Floyde prije negoli su Šaran i ekipa preuzeli pozornicu i obgrlili nas početnom romansom koju nam je pružila stvar „Sami“. A tkogod nije gluh na njihov stil, nije bio iznenađen nadolazećom blesavoćom „Proteina i ugljikohidrata“. Glupiranje obavijeno satiričnim tonom – teški odraz trenutne situacije – došlo je kao naručeno za kraj tjedna. Bend je bio ufuran, a cijelu tu energiju prenio je na publiku koja je guštala u svakom trenutku. Šaran je osobito bio raspoložen te demonstrirao svu svoju karizmu koja se širila prostorom. A to nije bila jedina stvar. Ponekad se čovjek ipak zaželi malo zraka. Vintageu bi dobro došla barem nekakva ventilacija, ali na kraju većini nije smetala kombinacija isparavanja i znoja. Dapače, bila je to totalno romantična atmosfera.

Letu Štukefoto: Letu Štuke, credit: Roberto Pavić

Sve se dodatno zahuktalo kod „Paranoje“, dok je blagost „Minimalizma“ dignula atmosferu na potpuno drugu razinu. Koncert su iskoristili i za promoviranje nove stvari "Bože zdravlja" koja je zatresla prostor svojim kvazielektroničkim ritmom. Izgleda da čak ni Šaran nije mogao izdržati vrućinu pa se već kod „Tesle“ odlučio dodatno raskomotiti i pridružiti nonšalantnosti publike. Za one voljne mršavljenja, bilo je tu hopsanje uz „Peru Papacodera“, a na pola koncerta glavnu su riječ preuzele laganije melodije „Belladonne“. Navodno je i Rundek bio u publici. Dino ga je zvao da im se pridruži, ali se nije odazvao. Možda ga na kraju nije ni bilo ili je samo htio u miru popiti pivo i uživati u koncertu. U svakom slučaju bio bi to zanimljiv tijek večeri. U čast pokojnom Tigranu Kaleboti iz Psihomodo popa, umjesto prvotne ideje za minutu šutnje, posvetili su mu „Signale“. A oni željni participacije – one ugodne, jel' – bilo muški, bilo ženski, došli su na svoje kad je krenula „Šutiš“. A da bend voli udovoljiti publici, uvjerila se Mia kojoj su otpjevali jednu rođendansku prije negoli smo za kraj dobili „Mjesto za dvoje“ – za sve zaljubljene i one koji se tako osjećaju. Naravno, morali su se vratiti za bis i zaokružiti cijelu priču, opet s „Bože zdravlja“. Iako je dobra, za kraj bi mnogo bolje funkcionirala „Mjesto za dvoje“. Eto, da barem jednom prigovorim…

U svakom slučaju bila je vrlo ugodna večer. Malo smo se raspjevali, malo rasplesali, malo nadimili, malo uznojili, ali sve je to za ljude. Bend je poletio. Bome smo i mi.