Intervju: Wolfram
23.09.2015. 17:39
Wolfram je srpski bend iz Novog Sada, osnovan u travnju 2011. godine. Nakon jednog albuma po članu, višegodišnjeg iskustva sviranja koje polako doseže jednu deceniju i mnoštva svirki na velikim i malim pozornicama, stil benda vremenom se razvio u beskompromisnu fuziju melodije, rifa i elektronike. Zbog spoja žanrova kao što su post metal/rock, psychedelic, stoner, sludge, industrial, alternative, electronica… samoinicijativno su iskovali naziv svog pravca – acid metal. Bend je upravo izdao i trenutno promovira debi album "Music Of The Heathen" koji je okarakteriziran kao "dašak svježeg zraka na alternativnoj sceni Balkana koji zaslužuje da ode dalje u svijet." Nastupaju u četvrtak, 24.09. u Vintage Industrial Baru u sklopu programa Dozvoljeni četvrtak, a mi smo im Anchorususret njihovom gostovanju u Zagrebu postavili par pitanja.
Pozdrav iz Zagreba. Predstavite se u par rečenica našim čitateljima. Tko su članovi Wolframa te kako je nastao bend?
Wolfram pod tim imenom postoji oko 4 godina, mada priča našeg prijateljstva traje dosta duže od toga. Gitaristu Marka i bubnjara Dušana sam upoznao 2009. godine, razmenjivali smo utiske o doživljaju svoje i tuđe muzike, o ambicijama, o snovima, pozvali su me na probu svog tadašnjeg benda i shvatili smo da prosto moramo zajedno da napravimo jednu mnogo ozbiljniju stvar. Nastao je bend Sewn, koji se, srećom ili nesrećom, odmah sutradan nakon izdavanja debi albuma razišao sa tadašnjim pevačem i sav učinak i materijal su pali u vodu. No, poučeni prethodnim iskustvom (manje ega, više strasti), nas trojica smo skupili snagu da postavimo temelj za ono što će kasnije postati Wolfram. Ubrzo posle toga nam se kao fan pridružio gitarista Bane koji je tada svirao u novosadskom bendu Pry i funkcionisali smo kao četvorka dve godine. A Jana...Sve vreme se družila sa nama, znala je pesme, znala je nas, a pošto smo mi znali da ona bezobrazno dobro peva, rešili smo da je pozovemo da se prebaci iz publike na binu i eto nas sada ovde.
Kreirajući svoju glazbu oformili ste svojevrsni podžanr, acid metal. Što je točno acid metal?
Acid metal je u suštini interna fora među nama, jer nam je bilo glupo da se ikako deklarišemo žanrovski, a i kad bismo morali, mislimo da je post/prog/stoner/elektro/psychedelic/rock-metal malo preopširno, pa smo iskovali svoj neki žanr u momentu kad je trebao za jedan plakat. Radni žanr, ništa više. Ko ne razume, neka dođe na svirku.
Iza sebe imate debitantski album “Music of the Heathen” koji ste objavili početkom ljeta. Koliko je trajao kreativni proces stvaranja tog albuma.
Trajao je od momenta kad je Sewn napustio tadašnji pevač, pa do snimanja samog albuma na početku prošle godine. Oko 5 godina, toliko nam je trebalo da prevazidjemo svoj klinački pristup muzici, da promenimo perspektivu kreativnog rada i da iskrenije stvaramo muziku. Pesme su nastajale na najrazličitije moguće načine, većina pesama je nastajala jako dugo, jer smo jako dugo i tražili svoj kreativni identitet. Sa duge strane, "Revere" i "A Different Kind Of Sleep" na primer su nastale za doslovno nekoliko dana. Sklapali, rasklapali, menjali tekstove, dinamiku, rifove, menjali vokalne deonice, izbacivali suvišne delove, beskonačno improvizovali – sve to je doprinelo da budemo jako zadovoljni i ponosni na svoj prvi album. Sad kad smo pronašli taj muzički jezik između sebe, proces stvaranja je mnogo prijatniji i svedeniji, tako da jedva čekamo da vidimo na šta će tek da liči drugi album.
S Dunjom Dačić aka Dojo, koja također nastupa s vama na Dozvoljenom četvrtku, snimili ste pjesmu "A Different Kind Of Sleep", te ste početkom mjeseca objavili i prateći video spot za istu. Kako je došlo do suradnje s Dojo?
Dunja i Marko se zapravo poznaju još od srednje škole, no, kako je vremenom krenula da se upoznaje i sa ostatkom benda, tako je taj solidaran, kolaborativni odnos krenuo da cveta, do te mere da smo jedne večeri odlučili da napravimo pesmu zajedno. Stavili smo jedan ambijentalan mikrofon posred sobe - dve gitare, izimprovizovana matrica, lirika posred TV ekrana i tako su Jana i Dunja krenule da pletu i razradjuju svoje vokalne fraze. Poslednji "take" te veceri je bio nešto najsirovije i najlepše sto se moglo zabeležiti. Kasnije taj usnimak jednostavno biva oplemenjen zvucima, podlogama, slojevima, minimalnim ritmovima... i tako nastaje "A Different Kind Of Sleep". Spot je samo posledica te večeri. Što se nas tiče, ovo neće biti naše jedino zajedničko delo. Dunja je čvrsto rekla da hoće još, a na nama je da je poslušamo.
Zadržimo se malo na temi spotova. Do sada ste izdali dva video uradka, ranije navedeni "A Different Kind Of Sleep" te "Babel". Oba videa su dosta umjetnički i konceptualno nastrojena, te me zanima koliko ih je bilo teško za zamisliti, producirati i snimiti?
Zamisliti ih je bilo lako, realizovati ih bez ikakve finansijke pomoći sa strane nije. U samu dubinu i konceptualnost videa ne bih zalazio, to je poprilično individualna tematika, ali što se tiče samog konstruktivnog rada pre, tokom i posle snimanja – tu ima zauvek mnogo priča i peripetija. Svaka ideja iziskuje samo malo ludosti i mašte, ali praktična strana takvih tvorevina nas primorava da se konstantno prilagođavamo budžetu, rekvizitima, ljudima, uslovima, vremenu i nekontrolisanim okolnostima kojih će uvek i biti. Konstantno! Srećom, okruženi smo beskrajno sposobnim i entuzijastičnim prijateljima (Stavro, Jelena, Princ, Nataša, Bojana, itd.) koji čine ovaj ceo proces toplim i toliko plodonosnim, samo povrh sve te naše želje i revnosti, ne mogu poricati da je naporno. Ipak, ovo je ohrabrujuća činjenica, jer kako bismo drugačije naučili da pravimo nešto svojim rukama?
Kakva je novosadska glazbena scena trenutno? Koliko su aktivni klubovi i promotori kad je riječ o još neafirmiranim bendovima? U Hrvatskoj je dosta centralizirana situacija (iako se polagano i u drugim gradovima počelo malo više toga organizirati), gdje je slučaj da bendovi najviše i najčešće nastupaju po Zagrebu jer je najjača scena ovdje te ima najviše klubova. Da li je i u Srbiji slična situacija?
Opa, idemo, omiljeno pitanje! Situacija je upravo onakva kako ste opisali da je kod vas, ako ne i gora. Van Beograda i Novog Sada je baš teško naći mesto gde možete da dobijete išta što nije door deal, što znači da ne znate ni da li ćete pokriti put i da dolazite u određeno mesto na sopstvenu odgovornost. Doslovno, putni troškovi zavise od toga da li će pasti kiša, da li u gradu postoji nešto zanimljivije u datom momentu ili jednostavno besparica uzme svoj danak i na svirku dodje premalo ljudi. Jako veliki broj klubova van pomenuta dva grada gleda da se što više ogradi od eventualnog minusa. Imali smo takvih situacija da me je sramota i da ih ispričam ovde. Naravno da najveći deo prihoda za organizaciju svirke treba da dođe od karata, ali da izvođač ode u neki grad da svira i da ne uspe ni da pokrije put, to zaista ne bi smelo da se dešava. Ako organizator želi određenog izvođača, trebalo bi da mu garantuje da će u najgorem slučaju biti na nuli, a ne da se postavlja kao da izvođaču treba da bude čast što ga je pustio da nastupi u tom klubu. Zbog tih stvari scena odumire, a muzičari moraju da se svim snagama bore protiv toga. Ako neće muzičari da se bore za muziku, ja stvarno ne znam ko će.
Koji bi ste novosadski ili srpski bend još preporučili za slušanje?
Obožavamo da odgovaramo na ovo pitanje, jer se direktno nadovezuje na prethodno. Velar, Madred, DTA (Don’t Touch Anything), Paydo Komma, Plavo, Styptic, Ubivae, Casillas, Gernika, Netics, DJ Faxcool, By-Pass, BD fuse, Regulator, Nebo je Crveno, Consecration, Brigand, Irie FM, Eyot, There., Dreddup, Temple of the Smoke, Stereo Banana, Tentacle Wizard, ... ima nas gomila (100% nismo sve imenovali), a verovatno ima još puno bendova koji tek treba da izbiju na površinu i da se za njih čuje.
Postoji li neka izdavačka kuća u vidokrugu da se interesira za vaš rad i potencijalnu suradnju?
Ne. Niti jedna.
Ako vam se planovi i želje ostvare (a nadam se da hoće) gdje se vidite za 5 godina?
Vidimo se na koncertima širom sveta, od klupskih svirki do velikih svetskih festivala, na velikim solo koncertima, vidimo se do grla u muzici gde konstantno stvaramo novu muziku dokle god je taj kreativni proces iskren, neusiljen i prirodan. Da sarađujemo sa svima, da pravimo spotove, da učimo zanat, da pravimo muziku za pozorišne predstave (do sada smo radili samo za jednu i mnogo nam se svidelo), možda čak i filmsku muziku.Sve ikad dokle god smo živi.
Želite još nešto poručiti čitateljima u Hrvatskoj?
Da. Slušajte Stonebride, to je najbolji hrvatski bend.
Hvala vam na odgovorima i vidimo se na Dozvoljenom četvrtku u Vintage Industrial Baru, 24.09.
