GBH otvorio slavlje petog rođendana Vintage Industrial Bara
13.12.2017. 16:02
Kišni utorak, prvi dan pete obljetnice otvaranja Vintagea, jedan i jedini GBH.
Vrata kluba su se otvorila u 20h u nadi da će pružiti toplo i suho mjesto onima koji imaju svoju ulaznicu za koncert. Bez predgrupa, jednostavno i precizno. I 2014. su svirali u utorak i isto je padala kiša i isto ih je ugostio Vintage. GBH kao bend nije potrebno uopće predstavljati, čak i ako netko nije upoznat s njihovim opusom, sigurno je barem na jednoj kožnoj jakni vidio ta slova ili njihov logo. Tu su jako dugo, od 1978., više puta smo ih ugostili u našoj metropoli, a oni se i dalje drže odlično.
Photo: GBH, Credit: Karlo Krešimir Kaštelan
A što je bilo drugačije? Pa osim što nije bilo predgrupe ovaj put, mislim da je izostao i interes ljudi. Da se razumijemo, bend je napravio dobar posao, izabrali su najveće hitove i pokoju stvar s novog albuma, svirali su energično i pravo pankerski. Započeli su točno u 22h, s ni minutom zakašnjenja. Prostor je bio poluprazan, ali se brzo popunio do neke pristojne popunjenosti. Počeli su odmah žestoko, energično. Odmah je krenulo poganje, deranje, skakanje. Iako su već u poznim godinama kako bi se reklo, mislim da je ekipa GBH-a jako mlada u duši. Plus, poprilično sam sigurna da ne mogu skočiti ni upola visoko kao Colin, njihov vokal. Napravili su super atmosferu prisutnima, ali šokirala sam se kada sam s dragom prijateljicom otišla do šanka i primjetila da je sjedeći prostor Vintagea prazan. Znači svi posjetitelji su bili u prostoru za svirke. To bi bilo super, no ni taj prostor nije bio dupkom pun kao što sam očekivala za jedan veliki GBH. Mislim da su ljudi krivo procijenili misleći da će GBH odsvirati samo nove stvari kojih je na kraju bilo najmanje.
Photo: GBH, Credit: Karlo Krešimir Kaštelan
Colin se u stankama obraćao publici i instantno dobio povratnu reakciju. Od novijih stvari su se na set listi našle „Fifty what?“, „Liquid Paradise“ i „Momentum“ što je između ostalog i ime samog albuma. Ali naravno da su najočekivaniji bili hitovi kao što su „Self Destruct“, „Sick Boy“, legendarna „Give me fire“, „Kids get down“ i meni osobno jedna od najdražih „Freak“. Na bendu se nisu vidjeli uopće tragovi umora, jako su energični za svoje godine, čak više nego neki puno mlađi bendovi. Bendu svaka čast, svirku su odradili kao pravi, veliki profići što i jesu. Nastavili su s „Diplomatic Immunity“, još jednom od mojih favorita „City baby“ i „Time bomb“, a regularni dio koncerta su zatvorili s „Maniac“. Colin nam je poslao puno pusa sa pozornice, oni su otišli u backstage, a ekipa željna svirke se derala GBH i we want more. Regularni dio je trajao samo sat vremena što smatram da je definitivno bilo prekratko. Vratili su se GBH-evci na pozornicu, odsvirali „Alcohol“ i „I feel alright“ pozdravili još jedan put publiku i otišli sa pozornice.
Photo: GBH, Credit: Karlo Krešimir Kaštelan
Kako su se svjetla upalila i kako se GBH maknuo s pozornice, tako se vintage u veoma kratkom roku ispraznio. Čak nije bilo onog naguravanja prema izlazu jer nije bilo toliko ljudi, što svakako smatram plusom. Sve u svemu, jako dobra svirka. Nadam se da će nas GBH posjetiti pa barem još koji kišni utorak!
